Autor: Advokat Ivan Ninić
Žena srednjih godina i osiguranica kod Republičkog fonda za PIO (u daljem tekstu: Fond), preko noći je izgubila status poljoprivrednika. Presellila se iz sela u grad i o tome je pravovremeno podnela prijavu lokalnoj policijskoj stanici nadležnoj za vođenje registra prebivališta građana. Kako se ova promena vezuje za atribute ličnosti osiguranika, ona kao takva ujedno predstavlja razlog za redukciju prava i dužnosti koje to lice po osnovu poljoprivredne delatnosti ostvaruje kod Fonda. Razlog za to je više nego logičan – osiguranica nastavlja život i rad i gradu i više nema mogućnosti da se bavi poljoprivrednom.
S tim u vezi, osiguranica se obratila beogradskoj filijali Fonda za zahtevom za prestanak, odnosno brisanje iz statusa osiguranika poljoprivredne delatnosti. Osim dokaza o promeni prebivališta u trenutku podnišenja zahteva osiguranica Fondu prilaže i dokaz iz službene evidencije Uprave za trezor Ministarstva finansija da više nema status člana, odnosno nosioca registrovanog poljoprivednog gazdinstva. I bez nje to gazdinstvo će ubuduće nastaviti da egzistira sa druga dva lica.
Kako zakon reguliše ovakvu situaciju?
Odredbom čl. 14. st. 2. Zakona o PIO utvrđeno je da je nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odnosno porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, lice koje je obveznik poreza na imovinu po osnovu poljoprivrednog zemljišta ili poreza na prihod od poljoprivrede i šumarstva, u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na imovinu i porez na dohodak građana. Stavom 3. istog člana propisano je da je član poljoprivrednog domaćinstva, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, odnosno mešovitog domaćinstva, u smislu ovog zakona, lice koje živi i radi na poljoprivrednom domaćinstvu, porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu, odnosno u mešovitom domaćinstvu.
Dalje, odredbom čl. 14. st. 1. Zakona o PIO propisano je da se svojstvo osiguranika stiče danom početka, a prestaje danom prestanka zaposlenja, obavljanja samostalne ili poljoprivredne delatnosti, odnosno obavljanja ugovorenih poslova. Izuzetak od navedene odredbe je situacija u kojoj svojstvo osiguranika poljoprivrednika može mirovati najduže pet godina u toku osiguranja iz objektivnih razloga (elementarne nepogode, bolest i porodiljsko odsustvo), s tim što to ne može biti uzastopnih pet godina. Takođe, svojstvo osiguranika poljoprivrednika može prestati i sa danom ispunjenja uslova za sticanje prava na penziju u skladu sa ovim zakonom.
Dakle, ukoliko se iz sela nastanite u grad, logično je da kod nastupanja takve faktičke činjenice, i da želite, više ne možete da se bavite poljoprivrednom delatnošću. Jednostavno, niti živite, niti privređujete u porodičnom poljoprivrednom domaćinstvu. Uostalom niko vas ne može prisiliti na obavljanje poljoprivredne delatnosti, jer Ustav Srbije proklamuje da svako ima pravo na slobodan izbor rada (čl. 60). Čak je Upravni sud, u jednom od svojih predmeta, proveravajući zakonitost upravnog akta Fonda zauzeo jasan stav: lice koje se ne bavi poljoprivrednom delatnošću, koje nema obradivog poljoprivrednog zemljita i nije član porodičnog domaćinstva poljoprivrednnika, ne može biti osiguran po tom osnovu. Međutim, kako nadležni u Fondu tumače zakon?
Rešavajući po zahtevu osiguranice sa početka ove priče Fond je prvostepenim rešenjem odbio zahtev za prestanak prava, odnosno brisanje iz evidencije osiguranja po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti. Kako? Naime, i pored predočene pismene isprave, kojom se nesporno potvrđuju da je osiguranica u mesecu martu tekuće godine promenila adresu prebivališta, Fond se prilikom odlučivanja držao „zastarelih“ podataka iz januara iste godine. Takođe, Fond je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za brisanje iz evidencije poljoprivrednih osiguranika, uz obrazloženje da osiguranica „nije dostavila dokaze o zaposlenju, otvaranju radnje ili preduzeća, bolesti ili ispunjavanju uslova za penziju“. Potpuno apsurdno obrazloženje i zamene teze, jer prestanak prava nije tražen iz razloga koje je Fond istakao.
Naime, u razgovoru osiguranice i službenika Fonda koji je vodio prvostepeni postupak osiguranica je saznala sledeće: Referent je prvobitno uradio nacrt pozitivnog rešenja kojim se usvaja njen zahtev, ali mu je „kontrola“ vratila nacrt prvostepenog akta, uz ekspicitan nalog da zahtev za prestanak prava, tj. birsanje iz evidencije odbije. Referent je potom uradio negativno rešenje, koje je verifikovano od strane odgovornog lica Fonda.
Takođe, službenik Fonda je osiguranici predočio sledeće činjenice: politika Fonda je da se najveći broj zahteva za brisanje poljoprivrednika sa evidencije osiguranja negativno reši. Razlog je taj što Fond gubi oko 1.000 evra godišnjeg prihoda po osiguraniku kome ugasi status. Broj osiguranika po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti je u opadanju, a većina aktivnih poljoprivrednika kasni sa regulisanjem dospelih obaveza prema Fondu. Prema tome, ukoliko bi u prvom stepenu olako uvažvao sve zahteva osiguranika, Fond bi radio na sopstvenu štetu.
U celoj priči možda najzanimljiviji detalj je taj što je službenik Fonda osiguranici ponudio uslugu pisanja žalbe za potrebe drugostepenog organa pred tim isptim Fondom. I ne samo to, već je eksplicitno pružio i usmene „garancije“ da će žalba „sigurno proći“ navodeći ono što i ona sama zna – „svi argumenti su na vašoj strani“. Jedino je preostalo još da usaglase cenu usluge.
Osiguranica je odbila nepristojnu ponudu službenika Fonda i za pomoć se obratila advokatu. Žalba je argumentovano napisana i blagovremeno predata. Naravno, drugostepeni organ Fonda je doneo jedninu moguću odluku – poništio je nezakonito provostepeno rešenje. Osiguranica sa desetogodišnjim stažom osiguranja u statusu poljoprivrednika konačno je obrisana iz evidencije Fonda.