Priredila: AK Ninić
Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl.glasnik RS, br. 40/15“) u primeni je od 1. januara 2016. godine i ima za cilj unapređenje pravnog okvira zaštite Ustavom garantovanog prava građana na pravično suđenje u razumnom roku (član 32. stav 1. Ustava) i konvencijskog prava iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (član 6. Konvencije), koja je nakon ratifikacije postala sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuje u domaćem pravnom poretku.
Odredbama člana 24. Zakona propisana je mogućnost postizanja sporazuma između stranke koja je stekla pravo na pravično zadovoljenje i Državnog pravobranilaštva po osnovu rešenja predsednika sudova kojim je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Naime, ako je stranka podnela predlog za poravnanje u kojem traži isplatu novčanog obeštećenja, Državno pravobranilaštvo će u roku od dva meseca od dana prijema predloga pokušati da postigne sporazum sa strankom. Ukoliko sporazum bude postignut, Državno pravobranilaštvo sa strankom zaključuje vansudsko poravnanje u visini novčanog obeštećenja određenog članom 30. ovog Zakona. Stranka je slobodna da u svako doba pismeno odustane od pokušaja poravnanja.
Ipak, u praksi stvari funkcionišu drugačije upravo zbog pasivnog odnosa Državnog pravobranilaštva prema strankama koje su u proteklom periodu inicirale zaključenje vansudskog poravnanja.
Prema podacima koje je obelodanio VSS izvršena analiza rashoda sudskog budžeta za 2017. godinu i prvi kvartal 2018. godine, po osnovu utvrđene povrede prava stranke na suđenje u razumnom roku, pokazala je sledeće:
- 97% stranaka je podnelo tužbu za novčano obeštećenje;
- u odnosu na broj odluka svega 3% stranaka je zaključilo vansudsko poravnanje za novčano obeštećenje;
- od dosuđenih novčanih obeštećenja samo je 10% plaćeno dobrovoljno od strane nadležnog suda, dok su ostali iznosi naplaćeni putem prinudnog izvršenja sa računa sudova.
Naime, u 2017. godini primljeno je 5.545 tužbi za naknadu neimovinske štete za povredu prava na suđenje u razumnom roku, a tendencija rasta ove vrste predmeta identifikovana je i u prvoj polovini 2018. godine: samo u periodu od 1. januara do 30. aprila 2018. godine sudovi su primili 3.268 ovih predmeta; zajedno sa 2.698 nerešenih predmeta sa kojima su sudovi ušli u 2018. godinu, u radu je trenutno ukupno 5.966 predmeta ove vrste, zbog čega je potrebno usvojiti sistemske mere, kojima će suštinski biti podržano i promovisano zaključenje poravnanja sa Državnim pravobranilaštvom.
Imajući u vidu napred navedeno Predsednik Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva, Državni pravobranilac, Ministarka pravde i direktor Pravosudne akademije, 18. jula 2018. godine, doneli su zajedničko Uputstvo za unapređenje i promociju postupka zaključenja i izvršenja vansudskog poravnanja u postupcima za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.
U prvom koraku ustanovljena je obaveza po kojoj će Državno pravobranilaštvo, sudovi i ministarstvo pravde preduzeti aktivnosti radi upoznavanja šire javnosti o mogućnosti zaključenja vansudskog poravnanja u predmetima koji se odnose na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Takođe, Državno pravobranilaštvo će izraditi obrazac predloga za zaključenje vansudskog poravnanja i isti učiniti dostupnim sudovima, kao i široj javnosti, objavljivanjem na svojoj internet prezentaciji i na drugi pogodan način.
Upustvom su definisane i neke od ključnih operativnih aktivnosti nadležnih organa kako bi stranke kojima je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku što efikasnije mogle da zaključe i realizuju vansudsko poravnanje:
- Visoki savet sudstva će blagovremeno po usvajanju Zakona o budžetu obavestiti Državno pravobranilaštvo o ispunjenosti uslova za zaključenje vansudskih poravnanja.
- Državno pravobranilaštvo će predlog za zaključenje vansudskog poravnanja odmah po prijemu dostaviti Komisiji za donošenje odluka po predlogu za poravnanje za pravično zadovoljenje kada je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (u daljem tekstu: Komisija) i obavestiti predsednika suda o podnetom predlogu.
- Po prijemu predloga za zaključenje vansudskog poravnanja, Komisija Državnog pravobranilaštva će obavestiti stranku o roku za dobrovoljno ispunjenje obaveze utvrđene vansudskim poravnanjem koji ne može biti duži od 60 (šezdeset) dana.
- Komisija Državnog pravobranilaštva će vansudsko poravnanje odmah po zaključenju dostaviti Visokom savetu sudstva i predsedniku suda na koji se poravnanje odnosi.
- Obaveza utvrđena vansudskim poravnanjem dobrovoljno će se ispuniti iz budžetskih sredstava Visokog saveta sudstva koja su namenjena pokriću tekućih rashoda sudova, a od kojih se izuzimaju rashodi za zaposlene i investiciono i tekuće održavanje objekata i opreme.
- Isplatilac će obavestiti Komisiju Državnog pravobranilaštva o dobrovoljnom ispunjenju obaveze utvrđene vansudskim poravnanjem.
Dakle, sam koncept navedenog Uputstva je u duhu odredaba Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i Zakona o državnom pravobranilaštvu. I bez njegovog donošenja postojao je zakonski mehanizam za zaključenje vansudskog poravnja koji nije funkcionisao, a što je dodatno finansijski isrpljivalo i stranke i budžet države. Ostaje da se vidi da li će u narednom periodu biti efikasniji sudski ili vansudski način zaštite ovog prava.